Izvođač: Magellano
Pjesma: Mozak
Album: Ponovno čovjek

[Magellano]
Moj mozak, moj mozak, moj mozak me sjeb'o,
po sto prvi put me je preveo žednog
preko vode, odjednom sam se naš'o u sranju,
u nekakvom negativnom, neželjenom stanju.
Riječ je o vrlo zakučastom organu
koji čuva tajnu ljudske posebnosti,
al' taj organ ne zna ništa o vjernosti,
u tren oka te sjebe, izjebe iz duboka,
aktivira polja, šalje par hormona
koji rade kaos, lom, mentalni brodolom.
Strahovi i slabosti, mržnja, ljubomora
i još par kandidata za moj živčani slom.
Slika koju stvara je krajnje nerealna
iluzija što nas vara, hrpa umišljaja
koja postavlja pred mene neke nemoguće želje,
kad ne mogu ostvarit želje, onda sam izvan sebe…
ali tada, kada oluja prođe
moj mozak postaje najmoćnije oružje,
u stanju je 100%tne kontrole
i misli me vode kroz mistične pagode.
Tu ručam sa starim znancima vilenjacima
i lomim kruh sa patuljcima, u ustima
mi najfinija medovina, u ekstatičnom stanju
komuniciram sa djedovima u Raju jer znaju
Tajnu Života, koju ljudi saznaju
tek na kraju života, za života spavaju,
dok ja dočekujem muzu k'o najdražu gošću
pa slažem tekstove matematičkom preciznošću,
a moja braća komponiraju u Reasonu
ili Voćku loopove što hoću
i trebam da bi se smirila nevera u mozgu,
o tom je prič'o i Heraklit Mračni iz Efeza:
opis'o je život k'o borbu u neprekidnom toku,
k'o vatru, radost, patnju i kaos.
Suprotnosti ukrste koplja, pucaju kosti,
a čovjek treba bit vojnik da sve to premosti.
često posrnem, al dajem sve od sebe…
igram s kartama koje su mi dodjeljene…
Sutra dat ću još malo više od sebe,
a ako me mozak ponovno sjebe, samo pjevat ću:
Moj mozak, moj mozak, moj mozak me sjeb'o…